SolidWorks ne prestaje da me iznenađuje

Azbuka CAD-a

Još kao student bio sam impresioniran CAD tehnologijama. Prva stvar za koju sam čuo je naravno AutoCAD. Sećam se tadašnje aktuelne verzije 13, sećam se i da sam potrošio svoj džeparac na knjigu Autocad 13 u dva toma u izdanju instituta "Vinča". To je bilo otkrovenje za mene, zamislite kada pogrešite možete grešku da ispravite bez gumice ili da ponavljajuće stvari kopirate, a tek šrafura... Sećam se i grafičkih radova iz "Mašinskih elemenata" (reduktor, presa), "Mašina alatki" (glavno vreteno, X-osa obradnog centra)... Došla je i treća godina studija i čuo sam za neki Pro/Engineer, govorili su tada: "To ti je kao drugi fakultet, ako znaš da radiš u tome." Čitao sam tada i članak u časopusu "Računari" i čitao ga iznova u nadi da ću svaki put saznati neku novu informaciju.

Prva ljubav

Tada je piraterija mogla da se kupi u "zvaničnim" prodavnicama diskova, bila je to prodavnica u ulici Kralja Milutina kod Slavije. Ušao sam unitra i ugledao CD sa naslovom "CAD kompilacija", Neke od stavki na disku su bile Pro/Engineer 18, Solidworks 98, Autocad 14, Mechanical Desktop, ME10...

To je bilo to, nije mi bila bitna cena, a diskovi tada nisu baš bili jeftini kao danas. Grčevito sam stezao disk na putu do kuće. Nakon što sam konačno stigao kući i stavio disk u računar nije bilo dileme šta ću instalirati. Bio je to Pro/E! Pogledao sam i ostatak kompilacije i pomislio: "Šta je to dođavola SolidWorks!"

Posle dosta muke i emuliranja mrežne kartice, koju nisam imao, uspeo sam da instaliram čuveni Pro/E, iskreno nakon startovanja, mislio sam da nešto nije u redu sa instalacijom, program je izgledao malo bogatije od Notepad-a, ali pomislio sam: to je program za profesionalce, inženjere i iz njega ne treba da sevaju munje. Kada sam pokušao da kreiram novi dokument dočekao me je dijalog prozor sa 15-tak mogućnosti od kojih svaka ima po nekoliko podvarijanti, onda su me malo iznenadili beskonačni dinamički meniji i nepostojanje dobrog help sistema... Naravno posle malo "guglanja", iako se to tada nije tako zvalo (verovatno sam koristio Altavistu), došao sam do nekih informacija i naučio osnove programa, pravio delove, sklopove (vidi slike), crteži su išli malo teže. Nakon dostizanja nekog nivoa jednostavno sam stao, naišao na zid i ni makac dalje.

Preljuba

Onda sam postao radoznao i shvatio da postoje i drugi CAD/CAM alati. U međuvremenu se pojavio projekat kod profesora Petrovića gde je trebalo u nekom 3D CAD alatu isprojektovati troosnu mašinu za graviranje, da izazov bude veći projekat je napravljen kao takmičenje nekoliko grupa studenata, a pobednik je imao ocenu više na ispitu i mogućnost da se na bazi tog projekta zaista napravi mašina na Katedri za proizvodno mašinstvo u Beogradu. Vau, to je bio motiv za rad i to je bio razlog da se preispitaju CAD tehnologije koje su mi bile poznate do tada. Projekat je tražio "produktivniji" i "moćniji" softver da bi uopšte bilo moguće napraviti mašinu (ovo sam ja naravno umislio u svojoj "naloženoj" studentskoj glavi). Izbor je na neki neobjašnjiv način pao na I-deas. U tom trenutku jedan od vrhunskih High-End CAD/CAM/CAE/CAX/... paketa. Kako sam došao do njega, pa ne znam, reč dve od kolega, brošura koja mi je pala u ruke i informacije koje sam pokupio na "netu". Sve u svemu program mi se odmah svideo više od svog prethodnika. Šarene i velike ikonice sa desne strane ekrana i par desetina nepotrebnih modula (Vibro Acoustic Analysis, Nonlinear nešto, Cinculiranje nekakvo i još po koji modul specijalno razvijen za Ford i druge firme). Sve ovo me je uzbuđivalo iako zapravo nisam znao šta bih i kako radio sa svim tim modulima, ali sam bio srećan što ako bilo kad poželim da projektujem avion, imaću sve potrebne alate za to.

Mašina je počela da se rađa i posle više desetina varijanti i rešenja uz brojne konsultacije sa profesorom Petrovićem. Bilo je dosta problema i iako sam skoro ceo semestar radio sa I-deas-om, nisam znao da u potpunosti definišem skicu, da definišem relacije u sklopu. Kada sad pomislim koliko sam bio fasciniran 3D CAD tehnologijom koju sam posedovao, a koliko zapravo nisam znao da radim u softveru, dođe mi da plačem. U toku rada mi se dešavalo da mi se kompletan sklop razleti po ekranu (Undo ni danas u mnogim CAD softverima ne radi za sve opcije). Jedini način je bio da ponovo izmerim rastojanje između komponenti i da komandom Move pomerim deo u poziciju po tri ose. Možda će mnogi pomisliti kako sam glup što sam tako radio, ali jednostavno ja posle tri meseca rada u softveru nisam u help-u pronalazio upotrebljive informacije, a softver nije komunicirao samnom u smislu da na logičan i intuitivan način shvatim workflow koji je neko ko je pisao softver osmislio. Okruženje za izradu crteža je imalo kompletno drugi interfejs i logiku rada i vrlo često se dešavalo da moj računar isprocesira svega pola projekcija na sklopnom crtežu i da tu stane usled nedostatka memorije. Tada sam imao neki "overklokovani" AMD Duron na 600Mhz i 196 MB RAM-a. Nekako sam uspeo da završim projekat, moja grupa je pobedila na takmičenju i mašina koja je na bazi toga napravljena (uz male izmene) se i danas koristi za obuku studenata za programiranje Omron kontrolera, koji ima Motion Control jedinicu koja je prihvatala G-kod i radila interpolaciju po dve ose. Treća osa je bila poziciona.

Prvo iskustvo

Nakon nekog vremena, kolega mi je ponudio posao u jednoj privatnoj firmi koja je tražila ljude sa znanjem 3D CAD softvera. Ja sam sa radošću pristao da idem na razgovor, ali sam po prvi put imao dodir sa realnošću. Pomislio sam: "Pa to je prava firma sa pravim problemima i jasnim zahtevom da se na dnevnoj bazi izbaci "tona" dokumentacije u proizvodnju." Oba pomenuta softvera sam znao da koristim ali ta upotreba je bila sve samo ne lagodan rad bez problema. Tu i tamo sam eksperimentisao i sa drugim softverima: Catia V5, Unigraphics 17... Svi oni su bili glomazni i spori za svakodnevni rad, zahtevali su poznavanje velikog broja modula koje je trebalo poznavati i učitavati svaki put kada hoćete nešto iole složenije da uradite. Hoću da radim deo od lima (Sheetmetal) potrebno je da to unapred znam, učitam poseban modul i naviknem se na novo okruženje i raspored ikonica i menija. Hoću da ubacim par profila i ploča i zavarim ih međusobno (Weldments, Structural, Frame generator...), novi modul, ikonice, sistem rada. Kada je klasičan zapreminski model u pitanju tu se koristi osnovna funkcionalnost softvera, ali zašto je ona drugačija od pomenute? Svaki modul zahteva i poseban template sa posebnim podešavanjem i ekstenzijom fajla. Zašto? Kako je Woody Allen u jednom filmu rekao svom terapeutu, koji je pokušavao da nađe uzrok njegove depresije u odnosu sa roditeljima i sl., parafraziram: "Imao sam srećno detinjstvo, nisu me zlostavljali roditelji, jednostavno sam želeo da imam tu ženu i sada sam tužan što mi to nije uspelo. Šta je tu toliko teško shvatiti?" Ja sam imao isti problem, hteo sam da radim u firmi koja se bavi proizvodnjom procesne opreme, imaju klasične prizmatične i cilindrične delove, dosta limova i zavarenih konstrukcija, sa profilima itd. Da, ali to je podrazumevalo da u svakom od pomenutih softvera poznajem bar tri ili više "podsoftvera" ili modula koji imaju različiti sistem rada ili čak različite komande za gotovo iste stvari. Kada radite sa limom ekstrudiranje nije isto kao kod prizmatičnog dela. Zašto? Naravno ja tada sebi nisam postavljao ta pitanja jer sam mislio da je to realnost mog budućeg posla, ali sam želeo da budem siguran da od CAD alata koji postoje na tržištu, koristim onaj u kojem ću najlakše završiti posao. Nije to bila, kako u filmovima kažu " Rocket Science", jednostavne konstrukcije, ali konstrukcije koje traže tačnost i produktivnost od skoro pa još malo inženjera, sa gomilom gladnih mašina i majstora koji jedva čekaju da nađu grešku inženjeru početniku.

 A vlasnik ili "gazda", najviše mrzi da vidi prazne hodove u proizvodnji. Izgovor za svakog majstora koji stoji naslonjen na zid sa opuškom od cigare u ustima je: "Pa nemam dokumentaciju, zato ne radim!"

Tada sam rešio da pronađem svaki CAD softver dostupan na uličnoj sceni Beograda, da ga instaliram na moju sada već malo pojačanu "mašinu" (neko vreme sam "valjao" hardver u fiktivnoj firmi, pa sam skupio nešto para i dodao par dobrih komponenti u moj računar). 

Otrežnjenje

U tom trenutku sam sve češće, perifernim sluhom počeo da čujem reč SolidWorks. Meni je to delovalo kao šala: "Šta, kao radiš sa solid modelima, pa SolidWorks... Alo ljudi, pa ja koristim softvere u kojima radi Boeing, Airbus, Mercedes, Ford, američka vojna industrija i drugi giganti!" Mislio sam tada, zašto bih prižio šansu nečem novom i neproverenom? Jedan prijatelj mi je rekao da je SolidWorks sada totalni hit u Americi i da ga tamo svi koriste. Trebalo je ranije da poslušam Amerikance. Voleli ih ili ne, jedno je sigurno: pragmatični su i sve će uraditi da smanje troškove i povećaju profitabilnost, pa makar to značilo da krenu ispočetka sa nečim novim. 

Sećam se tog perioda, vraćao sam se sa fakulteta i šetao "Bulevarom". Kao i obično zastao sam pored jedne ulične tezge, negde prekoputa Univerzitetske biblioteke, i uočio CD sa jarko crvenim omotom, na kome je pisalo SolidWorks 2000. Rekao sam sebi: „kud svi oni ostali softveri na mom računaru, daću šansu i ovoj šali od softvera!“.  To sam tada mislio. Instalacija je protekla glatko, samo serijski broj, ništa FLeX LM, Dll fajlovi i slično, na šta sam navikao do sada. Pogledam softver - prepoznatljivi meniji: File, Edit, View, Tools, Window, Help,... ikonice sa simbolima dovoljno jasnim da se shvati šta komanda radi, standardni Toolbar-ovi koji su podesivi kao u MS Office-u. Pogledam tada: „aha ima sheetmetal, weldments, features, toolbox (verovatno su to neki standardni delovi)!“. Pokušam da otvorim novi dokument i opet prijatno iznenađenje deo, sklop, crtež (part, assembly, drawing). Sve je jasno. U prvih 10 minuta sam shvatio da program zapravo ima sve što mi je potrebno za posao. Što je najvažnije - tačno znam gde mi se koja komanda nalazi. Neke stvari mi nisu bile jasne, probam F1, dinamički Help koji mi objašnjava tačno ono što mi nije bilo jasno. Rekoh sebi: „ovo je početnička sreća!“ Onda je sledilo još jedno iznenađenje. Pogledam u Help meni i vidim piše Getting started. Pomislim: „OK pa ja počinjem da radim u ovom softveru, daj da vidim šta piše!“ Bio je to PDF dokument sa lekcijama, kroz koje sam kompletnu logiku softvera shvatio za sat vremena. To nije čudno, jer je softver jednostavno pratio tok mojih misli i zdrav razum.  3 dana rada i nova ljubav je rođena! Petak, subota, nedelja i poznavao sam ovaj softver bolje od svega što sam koristio u poslednje dve godine. Znam, reći ćete da sam imao pozitivan transfer u učenju, jer sam se već sretao sa sličnim stvarima. Jeste, ali ja posle nekoliko meseci rada u jednom od prethodnih CAD softvera nisam znao da skica može da bude potpuno definisana i da u sklopu postoje relacije, odnosno, znao sam da postoje, ali nisam baš najbolje shvatao kako da ih upotrebim. Bilo ih je mnogo i morali ste unapred da znate koju relaciju ćete upotrebiti. Prvi sklop u SolidWorksu i bio sam zapanjen, jedna jedina ikonica sa izgledom spajalice iznad koje se pojavljuje tooltip - Mate. Ako selektujem površine unapred, softver mi sam ponudi relaciju koja je moguća i sa strane imam prikaz rezultata. Nema dijalog prozora koji mi pokrivaju radnu površinu i koji mi ne daju nikakav nagoveštaj o tome šta će se desiti kada kliknem na OK. Jedna jedina komanda za dimenzionisanje, bilo da ste u skici, u 3D prostoru ili radite tehnički crtež. Jedna jedina komanda sve radi i u zavisnosti od vaše selekcije daje željeni rezultat. Da ne pričam da je deo zapravo deo, bez obzira da li je on prizmatičan. cilindričan, od lima ili je pak profil ili varena konstrukcija. Sve komande funkcionišu na isti način i uvek se nalaze na istom mestu. Template za deo je samo jedan. Zar to nije logično? Setimo se ranijeg citata. Ja sam samo želeo da nacrtam deo, baš me briga da li je od lima ili nije. Možda čak od početka i ne znam šta će biti! Sve to nikada nije ni bilo bitno kod Solidworks-a.

Vatreno krštenje

U ponedeljak (nakon tri dana druženja sa SolidWorksom) pojavio sam se na novom poslu, glumeći samopouzdanje i dugogodišnje iskustvo. Odmah sam uleteo u vatru i svaki dan izbacivao dokumentaciju za proizvodnju. Popodne bih kod kuće rešavao sve probleme na koje sam nailazio tog dana. Išlo mi je...

Neverovatan je osećaj kada se prvi put napravi ono što ste na računaru crtali. Još je lepše kada se sve poklapa i kada nema nikakvih dorada i ispravki, koje su u našim firmama toliko uobičajena stvar.

Projekti na kojima sam radio su bili u rasponu od farmaceutske opreme za fabrike lekova, preko sistema za usisavanje masnih para, pa do elemenata enterijera. Sve to je bilo u proizvodnom programu. Takođe sam radio na projektu osmotske dehidratacije voća, koji je patentiran od strane izvesnog profesora sa poljoprivrednog fakulteta. Na narednim slikama mogu da se vide neki od projekata. Bilo mi je bitno da obezbedim jasne crteže, razvijene mere limova, informacije o zavarenim spojevima i tačnu specifikaciju komponenti sa težinama. Sve sam to uspevao da ostvarim u SolidWorksu bez problema. Nekada je za kupce bilo potrebno uraditi fotorealnu sliku ili animaciju i to sam završavao u SolidWorks PhotoWorks-u i Animatoru. Sećam se da sam tada radio na računaru sa Celeron procesorom na 800Mhz, memorija je bila 256MB ili čak 512MB. Sa tom konfiguracijom sam vrteo sklopove od preko 2000 delova. To je bilo nezamislivo sa I-desom i ostatkom gore pomenute CAD ekipe.  Bilo je interesantno ali sam se vremenom zasitio, na to su se nadovezala neispunjena obećanja vlasnika firme, pa sam rešio da se vratim studentskom poslu i da diplomiram. Da, još uvek sam vukao jedan ispit i diplomski.

Povratak bludnog sina

Nakon napuštanja firme ostao mi je i dalje privatni biznis sa prodajom hardvera. Možda se neki od vas sećaju B&S Computers. To smo moj cimer i ja iz "studenjaka" vodili firmu. Neki nas se sećaju po tome što smo imali jako bogatu ponudu, a mi smo samo nudili sve ono što su velike firme imale na lageru. Na dilerske cene smo se malo ugrađivali i bili smo vredni i dva puta dnevno smo ažurirali cenovnike i oglašavali se po News grupama. Uporedo sa diplomskim sam se izdržavao sa tim biznisom i samo je igra sudbine odlučila da se vratim mašinstvu. Ko zna da su se stvari drugačije odvijale sada bi smo imali Comtrade, Pakom i B&S Computers. Tada nisu postojale prodavnice kompjuterske opreme, a mi smo imali ideju za to. Hteli smo da prodajemo kompjutere po samoposlugama. Sada svi to rade. Uglavnom, nakon propalog uvoza  dva kontejnera polovnih nekorišćenih računara iz Amerike, razočarao sam se u posao i vratio "nauci". Sada sam potpuno bio posvećen diplomskom jer je UKP (upravljanje kvalitetom proizvoda) pao u međuvremenu.

Imao sam ideju tada da iskoristim gotov projekat mašine za graviranje, koju sam već pominjao. Mislio sam da je malo uobličim i doteram i da za mesec dana držim diplomu u rukama. Sa tom idejom sam otišao kod profesora P. P. On se "složio" ali je rekao da malo promenimo temu i da mi diplomski bude CNC mašina koja bi bila pogodna za "Moldmakere". Na meni je bilo da istražim da li će to biti troosna ili petoosna mašina. Šta je racionalnije? To je opet bilo deo projekta, nekakvog ministarstva (za revitalizaciju LOLA fabrike alatnih mašina) koji je vodio pomenuti profesor. Nakon priča o patriotizmu i o tome kako moramo da pomognemo Loli i kako je to najbitniji centar proizvodnog mašinstva u zemlji, ja sam prihvatio izazov da spašavam Srbiju! Tema se naravno širila od analize tipskih konstrukcija mašina, do komponenti koje se ugrađuju u nju, preko kompletne konstrukcije i FEM analize (konačni elementi) statike i dinamike. Sve ovo je moglo da se podeli na petoro ljudi i da svi diplomiraju, ali sam zagrizao i narednih 6 meseci žestoko učio i radio. Moj prijatelj SolidWorks je naravno bio glavni alat i zahvaljujući njemu sam uspeo da završim konstrukciju i prođem kroz više desetina rešenja, kroz simulacije u Cosmos Worksu, koje su mi davale smernice za modifikaciju i optimizaciju konstrukcije. Video>>

Originalni uvod iz diplomskog:

"U okviru ovog diplomskog rada potrebno je isprojektovati numerički upravljanu alatnu mašinu-vertikalnu glodalicu, čija je osnovna namena izrada alata za livenje plastičnih masa. Stoga bi konfiguracija same mašine, noseća struktura, radni prostor, broj osa, upravljački i pogonski sistem trebalo da zadovolje sve specifičnosti vezane za ovu primenu. Primena mašine se ne mora usko vezati za izradu alata za livenje plastičnih masa, jer ima nekoliko srodnih proizvodnih grana koje imaju iste ili slične zahteve ili su posredno vezane za pomenutu primenu, kao što su: izrada alata za kovanje, livenje pod pritiskom, livenje u kokilama, duvanu (pet) ambalažu, izrada elektroda za erozimate, kao i standardne glodačke operacije."

Nova nada

Odmah posle diplomskog, otišao sam u vojsku. Nakon 9 meseci odmaranja od učenja, kompjutera i CAD/CAM tehnologija, vratio sam se i odmah prihvatio ponudu za posao koja me je čekala.

Na novom poslu sam radio totalno druge stvari. Konstrisao delove od plastike, radio sa složenijom geometrijom i površinama, konstrisao alate i kalupe za plastiku i programirao CNC mašine. Ponovo sam imao pouzdan softver, koji me  nije izneverio bez obzira na kompleksnost zadatka. naravno, pratio sam i dalje šta se dešava u CAD svetu. Moj miljenik je postavljao standarde drugima. Njegov adut nije bio broj modula, koje koristi nekolicina firmi u svetu, već funkcionalnost i brzina - bitne svakom inženjeru!

Ukalupljen

Iako je SolidWorks imao i tada specijalizovane module za automatizaciju procesa projektovanja kućišta alata za plastiku, ja ih nikada nisam koristio (Mold Works, iMold). Istina je da je SolidWorks tada bio jedan od retkih ako ne i jedini softver koji je u komercijalno osnovnoj konfiguraciji imao tzv. Core&Cavity split funkcije za dobijanje kalupnih ploča iz 3D modela odlivka. Suština je bila da kao što sam već rekao koristim jedan softver a ne njih nekoliko. Svi CAD alati koji imaju module za Projektovanje alata i kalupa imaju poseban sistem rada ili workflow za rad u ovom modulu koji je dosta krut i ne pruža velike slobode konstruktoru. Ovi moduli često uključuju i automatizovan način kreiranja izbacivačkih, ulivnih sistema, sistema za grejanje rastopljenog materijala, bočna otvaranja... Suština je da veliki broj firmi ne konstruiše baš alate koji liče na alate iz HASCO, Kern i sličnih kataloga. Često su to situacije u kojima se prave netipske konstrukcije, modifikacije postojećih konstrukcija ili se teži iskorišćenju postojećeg materijala koji je na "lageru". Sa druge strane ako se posle par konstrukcija sagleda određeni skup mogućih alata za koje se jedna firma specijalizuje, SolidWorks pruža fantastične mogućnosti da se naprave familije standardnih delova, i konstrukcija. Ti parametarski modeli su modeli koje sam ja pravio i koji se ponašaju tačno onako kako želim. vrlo lako mogu da napravim izmenu i da od jednog alata napravim drugi. Kroz godine je SolidWorks znatno unapredio svoju inteligenciju i sada tek mogu čuda da se naprave. 

Kada je reč o programiranju mašina i tipičnoj metodologiji rada u alatnicama gde dolazi dokumentacija u raznim formatima i gde je podizvođačima potrebno poslati 3D model u bilo kom formatu. Solidworks nikada nije pogrešio u izvozu ili uvozu bilo kog formata: STEP, IGES, STL, Parasolid, Pro/E, SolidEdge, CADKEY, Rhino, Autodesk Inventor, Unigraphics, NX, DWG, ... CAM paket koji sam koristio nikada nije imao problem sa SolidWorks modelima, dok sa drugima nekada jeste.

(Ne)Površnost

SolidWorks u sebi ima i fantastične alate za regeneraciju površina (Surface Heal), koji često odrade kompletan posao bez moje intervencije. Kada je model izgubio suviše informacija, tu nastupa paleta proizvoda za rad sa složenim površinama. SolidWorks u osnovnom paketu ima čak i Free Form Surface alat za oblikovanje modela u maniru vajanja sa glinom. Ne želim da poredim ovaj modul sa drugim paketima, ali znam da sam uspevao da ostvarim svaku geometriju koju bih zamislio ili koja se od mene zahtevala. Interesantno je da je SolidWorks vrlo dobro prihvaćen kod industrijskih dizajnera koji ipak tradicionalno naginju drugim manje "inženjerskim" alatima. To što dizajneri imaju takvu naviku stvara ogromne troškove mnogim firmama (znam nekoliko u Beogradu), čiji dizajneri koriste recimo Rhino, a posle "nesrećni" mašinci potroše i preko 100 sati za jedan složeni model. Pri tome oni pokušavaju samo da ga repliciraju, a ne da ga osmisle. Neko će se zapitati, kakva je razlika između SolidWorksa i Rina ili sličnih alata? Pa Rhino radi sa površinama, dizajneri vrlo lako mogu da modeliraju u njemu ali u tom poslu oni ne vode računa o tehnologičnosti i proizvodnim procesima koji predstoje. Naravno da i oni znaju svoj posao i da vremenom nauče i svojstva materijala i tehnologiju livenja ili rezanja, ali ipak tu ima isuviše finesa koje zahtevaju dodir "mašinca". Taj mašinac sa geometrijom iz Rhina može da uradi samo nešto više nego li sa fotografijom i obično se taj model uveze u SolidWorks ili sličan softver da bi se na bazi toga od nule započeo proces modeliranja. Zašto? Pa SolidWorks površine su pametne, imaju parametre i mogu da se lako edituju ili menjaju. Od tih površina se lako dobijaju solid modeli kojima se mogu dodati ukrućenja, rebra, ventilacioni otvori. Kasnije se promenom dimenzija menjaju i površine i modeli. U toku modeliranja SolidWorks nudi čitav spektar alata za analizu geometrije, debljine zida odlivka, analizu livačkih uglova, postojanje negativnih uglova. Tu je još i poređenje geometrije i crteža. Zamislite da ste od kupca dobili zadatak da konstruišete alat za njegov proizvod i da pred sam kraj vašeg posla stigne zahtev za izmenu izgleda dela koji se lije. To mi se milion puta desilo. Bez obzira na gnev i po koju psovku u sebi, kupac je uvek u pravu ali se tada mora videti kako da se na najbezbolniji način implementira izmena. Ako vam kupac pošalje novi 3D model, vi vrlo često imate utisak da se radi o istom modelu iako razlike postoje. SolidWorks ima fantastičan alat koji tačno može da ukaže na razlike i da prikaže presek, uniju i razliku ta dva modela na vrlo vizuelan način. Često je izmena takva da je lakše koristiti postojeći model nego onaj izmenjeni, ali kako biti siguran da se modeli na kraju podudaraju? Pa SolidWorks može da da odgovor. Kada bi smo koristili novi model alat i kompletna dokumentacija bi pogubili međusobno reference i čitav posao bi morao gotovo iznova da se radi. Danas SolidWorks čak pruža mogućnost da se u istom delu (part-u) ubaci drugi deo tako da ovaj prvi nestane. Tada softver sam pokušava da sačuva maksimalan broj referenci i to u visokom procentu dobro radi. To znači da će biti potrebno malo editovanja na mestima koja su zahvaćena izmenom.

Nastaviće se...